Mama je bila umorna tog dana kada me je rodila, ali najsrećnija na svetu, ja sam bio dobra beba i nisam nista zakomplikovao.
Ovde ja imam 26 sati,to je moja prva fotografija,rodjen sam u 12h (Imao sam 2650 gr, 51cm, rodio sam se u 11h 45min, ali posteljica je izašla u 12h pa se u knjigama vodi da sam rođen u 12h, 19.jula 2005.god) u Kraljevu.
Tu sam imao i prvu posetu, tata je doveo babe i dedu da vide Mamu i mene, bili smo heroji tog dana…
Tata je jedva cekao da dodjemo kuci… Odmah sam ga zavoleo,cim sam shvatio da je i on bitan u mom zivotu, a i stalno se mota oko mene…
E, ovo je moja prva šetnja gradom, izgleda da mi je prijala, ali ne mogu puno toga da vam kažem jer sam je skoro celu prespavao. Probudio sam se u kafiću gde je tata častio mamu za svoj XX rođendan. Pokvario sam im sve planove. Kasnije mi je to prešlo u naviku.
Tek sam napunio mesec dana, kada su me mama i tata prvi put vodili na put, u Kuršumliju. I tamo se ceo svet vrteo oko mene…
Demonstracija kako iskusna baba uču neiskusne roditelje kako se drži beba, tj. ja. Udobnost se vidi po blaženom izrazu lica.
Ovde sam prvi put u životiću svom držao nešto u ruci, nisam baš sam, tata mi je malo pomogao, komplikovana stvar ova zvečka i poprilično tvrda mora da je Kineska proizvodnja.Pominjali su neke iritirajuće zvuke ali ja tada nisam znao šta je to.
Moj prvi pravi osmeh, ličim na malog kengura. Ujkica je sigurno bio ponosan što sam se kod njega nasmejao.
Ne znam što je ova slika zalutala ovde.
Drugi put u Kuršumliji sa sestrama:
Milenom i Majom
Sada sam ukapirao da mi je dosadno samo da ležim pa sam poželeo da sedim, ovo mi je od prilike bilo prvi put, sa nekih 4,5 meseci.
Prva kašica. Dobro, možda ne baš... bilo je par pokušaja i pre, ali ovde sam poručkao nekoliko kašičica bundeve.
Moje prve cipelice, tzv.hodajuće. Čemu li služe, pitam se, u svakom slučaju su odlična igračka
I ovo sam ja, malo sam se bio precenio.Mislio sam da sam dovoljno odrastao, da znam sam,ali još sam mali bio….
Počeo sam polako da se podižem. Baš sam bio srećan zbog svog uspeha.
Prvi put iz šolje
Uglavnom su to bili pokušaji.
Kao i cela jabuka. Stalno mi je padala iz ruke,ali mi je mama opere i vrati. Baš je bilo zanimljivo iskustvo, ja SAM rucam...
Ponovo sam posle 4 dana, a onda sve češće. Nekako sam usavršio tehniku, pa ovo je laganica, odsad ću stalno ovako.
Tu sam negde i propuzao.. Joj,mama se obradovala, a nije ni predpostavila koliko ce morati da juri za mnom…Konacno mogu da idem sam gde pozelim
Nemam poseban komentar…ali kroasani sa čokoladom su baš slatki, posebno ako sam ručkam.
Došlo je vreme za kupanje u velikom KORITU… Obožavam kupanje, i ukoliko nije dovoljno dugo, uvek plačem kad me mama ili tata izvuku iz vode…. Volim da se prskam, da ustajem (sad mi je to baš zanimljivo, jer sam u vodi lakši), baš ima puno vodeeeeeeeeeee!!!!!!!!!!!
Prvi vreli dani ovoga leta, mama je rekla tati da pazi da ne upadnem u korito, ali niko nije predpostavio da ja mogu da prevrnem korito na sebe.Pa morao sam nekako da se ohladim
Evo me sa tatom na sajmu informatike. Kompjuteri su interesantni... ali... ovaj Kawasaki baš sija u centru hale.
Reći ću tati da mi posle kupi jedan ovakav.
Vrućine su već uzele maha, a meni mama vezala repić kao da sam devojčica. Mama...mama !!!
Juhu!! Evo nas na Moravi. Ima više vode nego u kadi i to mnogo više. Bio sam oduševljen.
Evo nas na takmičenju u praktičnom streljaštvu (moj tata se bavi time). Ovi antifoni su stvarno super, ništa se ne čuje, čak i kada mi kažu NE ILIJA.
Ovo je važan dan, moje krštenje, Kuršumlija, crkva sv.Trojice.
Iskoristili su krstenje da me odmah ošišaju. Nisam se mnogo branio, jer nisam ni znao šta se dešava, svi su me nešto zabavljali.
Evo mene sa novom frizurom.
Pravi dečkić a....
Moji prvi koraci, mali za čovečanstvo ali ogromni za mene. Ova tačka na čelu što se vidi na levoj slici je posledica projekta "PRVI KORAK", koji je doživeo fijasko.
Sa ove dve fotografije bih završio prvu godinicu. Sutra mi je rođendan. Biće puno ljudi i naravno POKLONA.